NAPISMENO
Jedna od većih političkih "čistki" (koje se pamte u gradu), bilo je spektakularno skidanje Bore Petrovića sa mesta predsednika Skupštine opštine Kragujevac, krajem sedamdesetih.
Dugi partijski sastanci i suđenja trajali su nekoliko godina i punili novinske stupce.
Kada se buka oko smene smirila, Žarko Katić, koji je u to vreme bio direktor "Srbija puta", odluči da zaposli Boru u gradskom komitetu Beograda, pa to saopšti predsedniku.
Međutim, prvi čovek beogradskog komiteta Saveza komunista odgovori da to ne dolazi u obzir.
- Dobro, napišite vi da ne može, ja ću doći da uzmem taj papir, reče Katić.
Niti u u komitetu to napisali, niti je Žarko došao da uzme napismenu zabranu.
Uprkos tome, Bora Petrović se, nekoliko godina kasnije, upravo iz "Srbija puta" vratio na političku scenu Srbije.
  Žarko Katić
SVADBA
Kad se ženio Milivoje Tasić, alijas Make slikar, zakupi restoran u hotelu "Sloboda", za 250 ljudi.
Kumovi je trebalo da budu glumac Ljuba Tadić i fudbaler Stojović, koga su očekivali da stigne iz Južne Amerike.
Medju zvanicama bili su i tadašnji gradski čelnici Djota, Čabraja, Bora Petrović, Rovčanin, Dića Tadić i ostali.
Medjutim, pošto na enčanje nisu došli kumovi, u toj ulozi nadju se Slaviša Zub i mladina drugarica. Ni mnoge ozvane zvanice nisu se odazvale, tako da je na Maketovu feštu došlo tek desetak ljudi, ali je sa mladine strane, iz Grbica, bilo šezdesetak duša.
Da se ne bi pričalo kako je svadba propala, Make je poslao Zoku Glumca da ispred "Balkana" poziva navijače koji su se vraćali sa utakmice "Radničkog", na piće i iće.
Priča se da su Kreca i Pire, sutradan, odneli tri pečena praseta u "Šumski raj" i prodali u pola cene.
MINISTARKA
Slikar Milivoje Tasić Make, radio je uvek portrete političara na vlasti (Bore Petrovića, Džade, Verka, Vlatka...). Kada su ga pitali da li je slikao i ministarku kulture Slavicu Trifunović, Make je u svom stilu odgovorio:
- Danju je slikam, noću mi se briše...
*****
Iz knjige Miće Miloradovića "Nenaručene priče", legendarni Kragujevčani u anegdotama.
SPOMENIK KRAGUJEVAČKOM DUHU
...Kragujevac, dakle, ima svoje kolektivno sećanje na duhovite ličnosti i događaje, koji ga, mimo službene istorije, čini gradom, urbanom sredinom čiji su neodvojivi deo i akademici i spadala, i eksperti i životni marginalci.
Pamćenje koje je porodilo duh sredine, predstavlja najsočniji deo njene istorije. U toj tački se, u anegdoti, u zajedničkoj misiji spajaju sve njegove socijalne strukture, tu se brišu statusne razlike i ostvaruje jedinstvo "radnika, seljaka i poštene inteligencije".
Pretočiti tu vrstu usmene književnosti u pisanu knjigu znači podići spomenik svome gradu. Mileta Mića Miloradović, neodvojivi deo miljea o kome piše, upravo to čini svojim "Nenaručenim pričama".
Najčešće raskalašno, povremeno setno, ponekad bezobrazno i sirovo za licemerne čistunce, ali uvek toplo i zaštitnički za svoje junake i njihove dogodovštine, Mića ispunjava skelet istorijskog trajanja Kragujevca autentičnim životnim sadržajem, suočavajući nas sa samima sobom.
Kragujevac i ovom knjigom potvrđuje epitet zavičaja i prestonice srpske kulture i šumadijskog duha.
(iz pogovora Miodraga Stojilovića)
|
