|
Рејтинг РТК говори о поверењу грађана Крагујевца и Шумадије, али је и најбољи доказ да „држава није најгори власник медија”. Постојање регионалних јавних сервиса више се не доводи у питање, сада је на дневном реду проналажење модела њиховог финансирања
Уторак, 10. новембра
Иако у последњих неколико година много времена проводим у Београду, сваки пут када сам у главном граду тако испрограмирам време да често не стигнем да предахнем.
Почело је јутарњом „опроштајном” кафом са супругом Горданом у кафеу испред храма Светог Саве, она на неколико дана путује у Словенију. Већ у 10 сам у београдском бироу Радија Слободна Европа, на редовном радном састанку.
Раније сам са пријатељем Каролуијем Боцзком, секретаром мађарске амбасаде задуженим за медије, заказао састанак за 13 сати у „Ресави”. Каролу је сјајан млади дипломата, говори српски, одлично познаје Србију, поготову српску медијску сцену, воли Шумадију, навија за „Црвену звезду”...
Иако се овог пута састајемо због пројекта који Независно удружење новинара Србије реализује уз помоћ амбасаде Мађарске, разговарамо и о бројним другим темама. Овога пута „закачили” смо се на тему Мађарске револуције и улоге Југославије у тим драматичним догађајима. Брзо закључујемо да смо обојица читали „Московске године” Вељка Мићуновића, тадашњег амбасадора Југославије у Москви...
Следећи састанак је у „Медија центру”. Пословни одбор, чији сам члан, разматра финансијску ситуацију „Медија центра”. Главни проблем су наслеђени дугови. Директорка Офелија Бацковић успела је да санира добар део дугова, али нам предстоји још доста посла док МЦ поново не поставимо на здраве ноге. О томе размишљам док возим за Крагујевац.
Среда, 11. новембар
Редакцијски састанак, колегијум, састанак у Скупштини града поводом доношења Акционог плана за борбу против епидемије, прес конференција у Фабрици аутомобила... Јутарњу кафу „засладио” ми је извештај о гледаности Радио телевизије Крагујевац. Синоћну „Хронику” гледало је 39.876 гледалаца. Рејтинг крагујевачког јавног сервиса говори о поверењу грађана Крагујевца и Шумадије, али је и најбољи доказ да „држава није најгори власник медија”.
После „пунта” на безински и дизел погон, данас је почела производња и модела на гас. Препород крагујевачке фабрике, најављен на Ђурђевдан прошле године, видљив је на сваком кораку. Фабричке хале у којима се производи „пунто” загрејане, добро осветљене, чисте....Све по европским стандардима. Радници први пут, после две деценије, зарађују своју плату и не чекају милостињу од државе. Једине замерке што им Италијани не дају да пуше и да кувају кафу на решоима као некад. Ништа више није као пре. Ко не верује нека се сети како је било 2000. у ово доба.
Поподне сређујем вести и прилоге за Радио Крагујевац, постављам их на сајт www.ртк.цо.рс.
Четвртак, 12. новембар
Читам мејлове који су ми стигли током ноћи. Славко Пановић из Чикага слушао Радио Крагујевац на интернету. Хвали програм и пита што „највећа и најбоља радио станица у Шумадији не емитује народну музику”? Гордана ми пише из Марибора. Каже да је одлично, на конференцији библиотекара цела еx YУ, плус Бугари и Албанци. Шаип Камбери, председник општине Бујановац, послао ми одговоре на питања која сам му синоћ проследио.
На послу главна тема нови грип. Колега Новица Перовић ставио маску, црне наочаре, обукао пелерину са капуљачом. Као да је изашао из филма „Вариола вера” упао у редакцију „Јутарњег програма”. Ивана Ретас се „одсекла”.
Завршавам Акциони план РТК за борбу против епидемије, радим на новом пројекту којим ће РТК конкурисати код Европске комисије. РТК има одличан рејтинг и у професионалним круговима, а „Крагујевачка иницијатива“ наилази на све боље разумевање и у надлежним државним структурама, домаћим и страним НВО. Постојање регионалних јавних сервиса више се не доводе у питање, сада је не дневном реду проналажење модела њиховог финансирања.
Увече сам у Ивањици. Радна група Независног удружења новинара Србије припрема нацрт новог Статута за редовну Скупштину, која ће бити одржана у марту.
Прву сесију завршавамо око 22 сата. Пред спавање читам „Хладни мир – Кавказ и Косово“ мог пријатеља Драгана Штављанина, уредника РФЕ.
Петак, 13. септембар
Нисам сујеверан, па сам тек јутрос приметио да ми је број собе у хотелу „Парк” 113. Устао сам рано да бих пре наставка рада прошетао поред Моравице, надисао се чистог ваздуха и попио кафу у ресторану на самом водопаду.
У Ивањици, лепој српској вароши добих људи ведрог духа, изграђена је прва хидроцентрала у Србији. У њој је рођен ђенерал Дража Михаиловић и мој друг Драган Мијаиловић, некадашњи боксер „Радничког” и шампион бивше Југославије.
И поред свесрдне помоћи двојице сјајних младих правника, рад на Статуту веома је заморан посао. Радимо цео дан, са кратком паузом за ручак, до 21 сат, а посао одмиче; за сутра остају углавном технички детаљи и завршне одредбе. Задовољни смо учинком и након вечере сви одлазимо у собе.
Субота, 14. новембар
После јутарње шетње поново крећемо на завршне одредбе Статута. Данас сам оставио укључене мобилне телефоне. Јованка Маровић ми јавља да је у Фабрици аутомобила избио пожар и да је екипа РТК већ тамо. У наредних пола сата телефони непрекидно звоне. Зову из РФЕ, ФоНета, Радио Суботице, ТВ Зајечар тражи снимке... Не знам шта бих радио без мобилног телефона и интернета.
Враћам се Радној групи и Статуту. Посао завршавамо око 15 сати. Кући се враћамо преко Гуче и Јелице. Стајемо на врху Јелице, што би Вук рекао „највисочије српске планине”, одакле по сунчаном дану пуца фантастичан поглед на долину Мораве. Разматрамо историјске теме. Расправљамо о четницима и партизанима. Конобар који нам служи кафу каже да на тој планини партизана није било до 1945. године.
У Крагујевац стижем око 17 сати, таман на време да се мало одморим пре дружења са пријатељима. Гордана је из Марибора донела две флаше „руменог мушката”, па ћемо да правимо штајерско винско вече.
Недеља, 15. новембар
Док Гордана и ја испијамо јутарњу кафу планирамо недељни ручак. Наше ћерке Миља и Сања током недеље углавном су на својим факултетима и ретко када сви заједно ручамо. Недеља је права прилика за породично окупљање.
Пре тога идемо у „Меркатор“. Постали смо део потрошачког друштва, а због обавеза током седмице недељом идемо у „велику куповину“. Владика хвостански Атанасије Ракита јавља ми тужну вест о смрти патријарха Павла. Остављам Гордану у реду испред касе, излазим у предворје маркета, зовем редакцију РТК и са Јованком се договарам око прилагођавања музике на Радију и Телевизији.
Пре ручка палимо свеће у Саборној цркви за покој душе нашем патријарху, а поподне - уобичајене кућне обавезе и одмор.
Понедељак, 16. новембар
На послу одмах почиње гужва, ређају се дневне обавезе. Колега Зоран из „Данаса” и пријатељ из Клиничког центра јављају ми скоро у исто време још једну тужну вест – нове две жртве грипа у Крагујевцу. Невидљиви непријатељ поново лебди изнад наших глава, попут невидљивих бомбардера из 1999.
У Лапову радници ГИК „Први мај” поново блокирају пругу. Има ли изласка из вртлога неуспелих приватизација и социјалних немира?
Данас сам потпуно изгубио корак са обавезама. Моје драгоцено време „појели” су састанци. Новинар у мени тера ме у Лапово, али ипак остајем у Крагујевцу, на још једном састанку. Није да се жалим, али...
Око 16 сати долази Милош да ме слика за „Крагујевачке”, још да завршим овај „домаћи задатак” па да идем на славу.
Аутор је одговорни уредник Радио Крагујевца и дописник РФЕ
|
