|
Od kragujevačkog Duha dobio sam tradiciju, veru da se vizije mogu ostvariti, mogućnost da se školujem na elitnom fakultetu i priliku da se poslovno ostvarim u Kragujevcu. Zauzvrat, nikada nisam otišao iz Kragujevca, uspeo sam da ga postavim na svetsku mapu IT industrije, da dovedem investitora u najprofitabilnijoj oblasti
Poteru vodi Milan Purić
 Inženjer informatike, specijalista za razvoj softvera, stručnjak koji je dva puta biran za menadžera godine. Prvi put od Udruženja ekonomskih novinara kao najbolji među IT menadžerima i drugi put od strane Privredne komore Srbije. U Kragujevcu je prvo osnovao firmu „Virtual tim”, potom je bio prvi čovek „Hermes SoftLaba Srbija”, a sada je direktor „Spinakera”, softverske firme koja posluje u okviru „Kom trejda”. Radi u Beogradu, ali i dalje živi u Kragujevcu. Tačnije, „na točkovima” između ova dva grada.
To je, telegrafski rečeno, Vladan Atanasijević, a ko je on po ličnom predstavljanju?
Teško je pronaći pravi odgovor na ovo jednostavno pitanje. Uvek postoji opasnost da čovek ne opisuje sebe, već osobu koju bi želeo da drugi vide u njemu. Sa druge strane, svako od nas je potekao iz određenog društvenog, socijalnog i kulturnog miljea, a osnov svega je porodica i vaspitanje. Ako sve ovo uzmemo u obzir, ja sam Kragujevčanin, rođen i odrastao u ovom gradu. Roditelji su mi Kragujevčani, koji su sebe ostvarivali u ovom gradu, njihovi roditelji takođe. To je nasleđe koje i ja sledim, dakle i poslovno i privatno se ostvarujem u Kragujevcu. Vaspitavan sam, pre svega, u porodici ali i u školi. Školovan sam u najboljim školama: „Radoje Domanović”, Kragujevačka gimnazija, a potom u Zagrebu na Vojno-tehničkom Fakultetu (kao stipendista Vojne fabrike), koji je zbilja bio elitni fakultet za tehničke nauke u SFRJ. Porodičan sam čovek, sve svoje slobodno vreme provodim sa porodicom i kumovima. Ako bi u tri reči morao da opišem sebe i odnos ka svom gradu, onda su to: porodica, Kragujevačka gimnazija i „Zastava”.
Kakav i koliki rad je potreban da se postane Majkrosoftov šampion?
Veliki rad i odricanja, u pravom smislu reči, potrebni su da dostignete prepoznatljivost van granica vašeg okruženja, u užem i širem smislu. Ako su te granice globalne, onda je svakako potrebno još više rada, energije, vere u sebe da se to dostigne. Ništa ne dolazi slučajno. Uspeh kao i neuspeh, nije slučajnost. I sve se temelji na znanju, sistematičnosti i upornosti.
Ko je najviše uticao da se posvetiš tvom poslu?
Prva usmerenja pružio mi je Srđan, stariji brat. Zahvaljujući njemu sam i otišao u Zagreb i upisao smer Računarska tehnika - razvoj softvera. On je takođe završio VTF u Zagrebu. Ako tako gledamo, on je najviše uticao da se opredelim za IT.
Kakvo je mesto Kragujevac za podizanje mladih duhova u tvojoj oblasti?
Vrlo dobro. Kragujevac ima dve karakteristike koje su bile presudne da se odlučim da firmu razvijam ne u Beogradu, već ovde. To su industrijska tradicija od preko 160 godina i Univerzitet. Ono što je najbolje, vidim da su mnoge firme krenule pravim putem, da dolaze na fakultete, prave dobre i fokusirane treninge za studente i nude im posao. To je ono pravo.
Ko su bili prvi kragujevački duhovi - kompjuteraši?
Zahvaljujući postojanju nekoliko velikih računarskih centara, odavno je počeo da se širi kompjuterski duh Kragujevca, pa su se tako, iz „Zastave” širili na druge firme i institucije koje su formirale svoje računarske centre: Jugobanka, PTT, Elektrošumadija itd.
Može li duh da živi u kompjuteru i koliki mu je rok trajanja u poređenju sa duhovima iz boca ili knjiga?
Naravno da može i to u mnogo većoj meri nego što je to mogao duh iz boce ili knjiga. Iako i dalje više volim da pročitam klasičnu štampanu knjigu i da iz nje doživim duh vremena ili misli koje nam pisac šalje, svestan sam da nam je informaciona tehnologija donela neograničene mogućnosti pristupa informacijama koje su do skora bile nezamislive. Lepota korišćenja ove tehnologije je i u tome što sada možete da transformišete svog dobrog duha iz štampanog u digitalni oblik i obrnuto.
Kako je porodica doživljavala tvoju kompjutersku duhovnost?
Mnogo sam vezan za porodicu, od supruge i dece, do roditelja, brata i sestre i njihovih porodica. I kumova i njihovih porodica. Kako poslednjih godinu dana radim u Beogradu, a porodica je u Kragujevcu, svaki slobodni trenutak provodim sa njima. Inače, supruga je završila isti fakultet, softverski je inženjer. To je ljubav iz studentskih dana, tako da je ona zaražena istim duhom kao i ja.
Da li postoji samo dobri Duh Kragujevca ili možda i njegov loš pandan?
Da, to je duh prve srpske prestonice, duh napretka, tradicije, duh vizije da se mogu ostvariti najviši ciljevi koji se zamisle, duh otvorenosti, stvaranja ... Na žalost, ove dobre duhove u Kragujevcu često napadaju njihovi antipodi, duh prosečnosti, provincije, zavisti...
Da li ćete uvek najbolje pronaći u Kragujevcu? Ne. Našu slavnu industrijsku tradiciju nisu počeli da grade Kragujevčani, već najbolji majstori iz cele Evrope, koji su prepoznali potencijal koji se rađao u Kragujevcu. To je onaj naš najbolji duh koji treba da negujemo, duh visokih ciljeva i duh otvorenosti, da privučemo najbolje koji mogu te ciljeve da dosegnu.
A ima li lokalnih razlika u mladim kompjuterskim duhovima?
I ima i nema. Informatička struka je jedna od prvih globalnih struka, programeri su najpodložniji promenama posla. Devedesetih godina prvi su odlazili i nalazili zaposlenje u struci. Od moja dva cimera, jedan sada živi na Novom Zelandu, a drugi se prošetao od Irske, preko Švedske, do Amana. Obojica rade u struci.
Kakav je Kragujevac za ljude od struke?
Činjenica je da se Kragujevac mnogo promenio za poslednjih nekoliko godina. Moji inopartneri, koji su u Kragujevac dolazili 2003. prvi put, kažu da se grad izgradio, dobio mnogo infrastrukturnih objekata, da je dolazak FIAT-a prava stvar. U situaciji kada imate veliki broj nezaposlenih, jasno je da ćete se okrenuti stranim investitorima i stvaranju ambijenta da oni dođu. To je vrlo skup i nazahvalan posao, ali to se, jednostavno, mora uraditi.
Imamo nekoliko firmi koje su na nivou Srbije lideri, ili u samom vrhu u svojim oblastima, „Formu ideale”, „Agromarket”, Takovo Osiguranje, Kredi banku, „Kom trejd”. I u sportu smo dobili šampione u odbojci i malom fudbalu, u košarci smo doveli klub koji igra regionalnu ligu.
Koliko će u budućnosti kompjuterski Duh da se „meša” u život Kragujevčana?
On se već umešao u život Kragujevčana. Imamo već desetak firmi iz ove oblasti koje sada zapošljavaju oko sto programera. Pored „Kom trejda” sa 70 zaposlenih, u Kragujevcu ima i pojedinaca koji direktno preko Interneta nalaze posao i obavljaju ga iz Kragujevca.
Povoljna klima, pre svega u manjim troškovima rada i života u odnosu na Beograd i Novi Sad, uz dobro školovanje na fakultetima, uticaće da se sve veći broj firmi otvara u Kragujevcu. Mi smo 2008. kao „Hermes SoftLab” ostvarili izvoz od preko milion evra u uslugama razvoja softvera. To je čist prihod za ekonomiju Kragujevca, a nema ulaznih sirovina, nema zagađenja životne sredine. Dakle, Kragujevac će sigurno u sve većoj meri imati uticaj kompjuterskog duha.
Može li doći do direktnog spoja kompjutera i čoveka i kako bi se to odrazilo na duhovnost?
Do tog spoja je već došlo. Pogledajte samo kako ljudi lako stupaju u kontakt sa drugim ljudima putem Interneta. Mnogima kompjuter i Internet pružaju šansu da u virtualnom svetu postanu drugačiji, vode drugačiji život sa drugim sistemima vrednosti. To, na žalost, dovodi do krize duhovnosti, otuđenja od porodice, prijatelja, realnog sveta i okruženja.
Koja mesta u Kragujevcu voliš?
Moje srce je vezano za Gimnaziju, Šumarice, Veliki park. Pripadam generaciji koja je počela svoje izlaske u kafanama Paligorić, Zelengora, Balkan, Moskva, Korana, diskotekama Jezero i Bazeni, a nastavila sa kafićima Bahus, Akademija, Opera... Bili smo tada tranzicijska generacija koja je osetila i duh kafana i duh kafića. Sada volim da prošetam Šumaricama i parkom, ali najviše volim kada prođem pored pozorišta, Đačkim trgom pored Gimnazije, pa ispod kestena ka crkvi i do Balkana. To me uvek vraća u prošlost.
Šta si dobio od kragujevačkog Duh(a), a šta si mu do sada dao?
Dobio sam tradiciju, veru da se vizije mogu ostvariti, mogućnost da se školujem na elitnom fakultetu i priliku da se poslovno ostvarim u Kragujevcu. Zauzvrat, nikad nisam otišao iz Kragujevca, a uspeo sam da Kragujevac postavim na srpsku i svetsku mapu IT industrije, da dovedem direktnu stranu investiciju u Kragujevac, i to u najprofitabilnijoj oblasti, da stvorim bazu i postavim standarde za edukaciju u informatici. Uspeo sam da stvorim takvo poslovno okruženje da u Kragujevcu u firmi imamo ljude koji su se školovali u Beogradu, a doselili su se da žive ovde samo da bi radili u mojoj firmi.
Ipak, mislim da je najvažnije ako sam uspeo da ubedim druge Kragujevčane da imaju hrabrosti da posao potraže van granica naše zemlje, da uspostave sisteme vrednosti koji su univerzalni i globalno prepoznatljivi, a ostanu da žive i rade u ovom gradu i ovoj zemlji.
Razgovor uživo sa Vladanom Atanasijevićem možete gledati u subotu od 20 sati na Televiziji Kanal 9. Do tada vam je na raspolaganju telefon 331-509 za pitanja sagovorniku i Milanu Puriću koji (pred)vodi poteru na kragujevački Duh.
|
