|
Poteru vodi Milan Purić
Dvadesetogodišnja Ivana Martinović rođena je u Kragujevcu i živi u Stanovu. Student je Pravnog fakulteta. Prošle godine proglašena je za najbolju sportistkinju grada, osnivač je plesne škole „Grom”, vođa aerobik grupe, pesnikinja je kojoj uskoro izlazi prva knjiga, još se bavi slikanjem, glumom i TV voditeljstvom.
Kad je sve to nabrojala, rekla je: „Valjda nisam ništa zaboravila”.
A ono lepotica? I Ica Zmaj koja svuda stiže i sve postiže?
Pa, to je usput. Izabrana sam glasovima publike za mis Šumadije, a nadimak Zmaj dalo mi je društvo jer se trudim i uglavnom postižem da stignem na mnogobrojne aktivnosti u toku dana, iako sam stalno u vremenskoj frci i gužvi. Oni su mi govorili Ico, ti si Zmaj, sve ćeš da stigneš.
Šta, za početak, još možeš da kažeš o sebi?
Živim sa bratom, ocem i dedom i prva obaveza mi je da sve u kući funkcioniše kako treba. Kad sredim kuću počinjem da se bavim obavezama oko fakulteta, zatim pohađam kurs manekenstva i uveče držim časove aerobika i umetničkog plesa. Aerobik držim starijim gospođama
Koliko to starije gospođe imaju godina?
Pa, tako preko trideset, pa do pedeset, uglavnom su to one koje žele da izgledaju dobro u starijim godinama.
Gde je tu slobodno vreme?
Volim noćni život i subotom se opuštam u svom društvu uz muziku koja se sluša uglavnom u diskotekama i noćnim klubovima. Za sve to treba imati energije, pa posle dnevnih obaveza dobro jedem , da bih je imala. I onda u provod.
Kako tvoju lepotu i uspehe doživljavaju ljudi u komšiluku, u Stanovu, a kako u centru. Ima li razlike?
Moje komšije me prate od malih nogu, učestvuju u svim uspesima i raduju im se, a i u gradu me sve više ljudi prepoznaje kao slikara, pesnika, plesačicu, lice sa TV i baš su ljubazni prema meni, tako da ne primećujem bilo kakvu razliku.
Znači, postaješ deo kragujevačkog duha. Koji je događaj najtužniji, a koji najlepši u tvom životu?
Najtužniji mi je svakako bilo kada mi je majka preminula. Cela ta situacija koja je trajala uticala je na mene i zaista je bilo teško posle toga oporaviti se.
Da li posle toga dolaze i lepi dani?
Ja sam smogla snage i nastavila putem kojim bi i moja majka želela da idem. Posebno me ispunjava srećom trenutak kad napišem novu pesmu. Diplome za slikarstvo ili sport takođe me čine srećnom i, naravno, trenutak kad sam proglašena za najbolju sportistkinju grada i kada mi je Skupština grada dodelila takvo priznanje.
Na stolu ti je i globus? Da nemaš ambicija za neku svetsku karijeru?
Globus je poklon mom mlađem bratu, a ja za sada najviše volim Kragujevac, nekako mi je najlepše u njemu, iako sam puno putovala, a i dalje to želim. Sigurno ću ostati u Kragujevcu.
Koja ti je nagrada do sada najdraža?
Možda ona prva, kada sam osvojila svetosavsku nagradu za literaturu.
Šta za tebe znači porodica?
Porodica je glavni oslonac svakome u životu. Iako bez majke, osećam najveću sigurnost u krugu porodice. Koreni koji potiču u porodici predstavljaju osnov vaspitanja i kulture, a mogu reći i obrazovanja. Sigurno da bez porodice ne bih uradila ni deo onoga što sam do sada postigla.
Kad si postala svesna grada i ljudi oko sebe kao značajne srdine za rad?
Kada su moji nastavnici u osnovnoj školi prepoznali neke od mojih talenata, počela sam da gledam otvorenih očiju oko sebe i da zapažam naš grad i ljude u njemu. Kasnije, kod profesora Simića u Regionalnom centru za talente upoznala sam puno interesantnih osoba i počela sam da se raspitujem gde bi te svoje talente mogla da usavršim.
Kad završiš prava možeš da budeš sudija, advokat, državni činovnik... Šta bi ti volela da radiš?
Od toga što ste predložili sigurno bi mi najviše odgovaralo da budem advokat. No, ja sam upisala prava sa željom da postanem novinar. Novinar reporter je prava moja želja i sve ću uraditi da to postanem i da nekad ja propitujem nekog kao vi mene sada.
Kako je moguće u isto vreme raditi, zarađivati i biti student?
Pre svega, potrebna je jaka volja. Upornošću i maksimalnom angažovanošću to može da se postigne. Naravno, veoma godi osećaj da za neke osnovne potrebe ne morate od roditelja tražiti novac. Divno je kad mlada osoba zarađuje, a ja sam svoju prvu zaradu potrošila na ženske krpice. I ovde je došlo vreme da se svako izdržava sam jer i poslodavci iz sveta koji su sve prisutniji kod nas upravo traže vredne i sposobne.
Kada se vraćeš sa nekog puta u Kragujevac i kad vidiš njegova svetla, šta pomisliš?
Za mene je zaista divan osećaj vraćati se kući. Pomislim na sve te meni drage ljude koji su u njemu , pomislim na život koji me tek u njemu očekuje i šta će mi se sve još lepo desiti u njemu.
Šta je za tebe kragujevački duh? Kako ga ti osećaš? Šta on u stvari može da bude?
Kragujevački duh su, pre svega, moji prijatelji. Ja to zovem moja aura. Oni su svakodnevno u mom okruženju. Kragujevac je prepoznatljiv i po nekom buntu i ja ga pre svega osećam kao buntovnički duh. I ja sam jedan buntovnik i borac koji želi da opstane u ovom gradu, da širi kulturu i sve njegove lepote.
Drago mi je što imamo nešto zajedničko – ljubav prema atletici. Ja sam nekada bio atletičar i predsednik Atletskog kluba. Šta sport znači mladom čoveku?
Ja bez sporta zaista ne bih mogla. To je stil života i svako ko želi da bude zdrav mora mu se svakodnevno posvećivati. On odvlači mlade od poroka i omogućava trošenje viška energije na najplemenitiji način. To je duh tela.
Na šta te podseća ambijent stadiona? Da se možda nisi zaljubila u nekog atletičara?
Volim miris trave na stadionu i uvek se sećam treninga koji su mi bili tako dragi. A što se tiče momaka, jeste da su me jurili, ali ja sam bila rekorderka u trčanju, pa me niko nije stigao, ha, ha.
Da li si osetila dobri ili možda loš duh Kragujevca?
Da, osećam pre svega dobri duh. Evo, oko nas je ovde dobri sportski duh Kragujevca.
Šta je naš gradski duh i šta ga čini interesantnim: materijalne ili duhovne vrednosti?
Svakako i jedno i drugo. Sviđaju mi se i stare zgrade i stare ustanove, ali mi se takođe sviđaju i novi tržni centri i najviše volim što je u mom gradu ostao pesnički i slikarski duh, što svako može da ga uhvati.
Imaš plesnu grupu i radiš i sa mlađima od sebe. Da li deo svog duha prenosiš na njih?
Da. Želim da i u njih unesem duh rada, poput onoga koji imamo mi starije devojke i da i one sutra na nekoga to prenesu, da budu jače, agresivnije i spremnije za životnu borbu.
Kakva mesta voliš za zabavu, koju muziku i šta te opredeljuje da izađeš na mesta koja voliš?
Vidite odmah osmeh na mom licu. Volim da izlazim i da se provodim, posebno mesta gde se sluša haos muzika i, naravno, elektronika. Tako praznim energiju iz sebe i unosim neku novu, pozitivnu.
Da li postoji muzika po kojoj se sada prepoznaje kragujevački muzički duh?
Starije generacije prepoznavalae su taj duh u grupi „Smak“ i „Osvajači“, a mi mlađi ga vidimo u Jeleni Tomašević i pogotovo Mariji Šerifović, koja je svojim nastupom na Evroviziji maksimalno podigla i svoj i ugled grada.
Šta bi preporučila mladim ljudima koji dođu u Kragujevac?
Pre svega, noćne klubove, gde se subotom okuplja puno interesantnih ljudi i gde dolaze i mladi iz okolnih gradova. Čak i oni koji studiraju ne žele da se za vikend vrate kući, već zbog takvog noćnog života ostaju ovde.
Međutim, neki noćni klubovi došli su na loš glas, zbog droge, tuča...
Mi mladi u njima vidimo mesta za dobru zabavu, a sve ostalo nas ne zanima. Drugi treba o tome da misle.
Šta misliš o kragujevačkim momcima?
Fini su, ali i po malo stidljivi. Verovatno su se zbog naše ženske agresivnosti povukli i prepustili devojkama da čine prvi korak. To se meni ne sviđa i ja želim da budem osvajana, a ne da prva počinjem.
Pa, imaš li dečka?
Momci, ja nemam dečka , ali ne čekajte da vam ja priđem. Vi se potrudite!
Na kraju, šta si ti dobila od kragujevačkog duha, a šta si kao mlada mogla da mu daš?
Dobila sam ljude oko sebe i sva divna mesta na kojima sam svakodnevno, a nadam se kad izađe moja prva knjiga pesama da to bude moj mali doprinos kragujevačkom duhu.
Razgovor uživo sa Ivanom Martinović možete gledati u subotu od 20 sati na Televiziji Kanal 9. Do tada vam je na raspolaganju telefon 331-509 za pitanja sagovornici i Milanu Puriću koji (pred)vodi poteru na Duh(a).
IVANA SA DEVOJKAMA U SVOJOJ PLESNOJ ŠKOLI
PROVODE VOLI U NOĆNIM KLUBOVIMA
|
