- Ко си ти Мошо?
Ја сам Момчило- Моша Ђорђевић, рођен 15.12. 1953. године у Крагујевцу, завршио основну школу Ђура Јакшић, прву Крагујевачку гимназију, Економски факултет, магистрирарао и докторирао на Економском факултету....од 2005. године сам редовни професор на Универзитету из Крагујевца.
2. Чега се најрадије сећаш из детињства?
Увек се сетим прелепих успомена из Основне школе и заједничких одлазака у Градац на море, камповања у оближњи Сисевац, гитара и песме уз логорску ватру...
3. Како се момковало некад,а како сада?
Разумем промене које су се догодиле – разумем ако су те промене на боље, али ми се чини да је некада, посебно што се тиче момковања, било боље – нормалније, људскије, поштеније...
4. Шта је породица у садашње време у Крагујевцу?
Нажалост, имам утисак да су се неке вредности које се добијају у породици, изгубиле, у трци за опстанком и преживљавањем – све је то повезано са стањем у нашем друштву, са оним што је Србија «претурила» у скоријој прошлости, са катастрофалном економском ситуацијом, са високом стопом незапослености, посебно младих, и њиховом жељом да што пре напусте Србију...
5. Какав је сада образовни систем код нас?
Разумем потребу за јединственим европским образовним простором – али да он и стварно функционише – између осталог, то претпоставља да постоји међусобно признавање диплома, да студенти могу слободно да се селе, уписују друге факултете, преношењем бодова, да се запошљавају где желе... још ће требати много времена и услова док то буде и стварност!
6. Колики је изазов бити професор на врху пирамиде образовања?
Могу да кажем да ми је велико задовољство, јер радим посао који волим – неко је рeкао- срећан је онај који ради посао који воли, коме посао није терет, већ и задовољство – уз то радити цео живот са младим и здравим људима, који су жељни знања, то је привилегија.
7. Какв је осећај кад видиш твоје студенте који су успели у маркетингу?
На Економском факултету предајем дисциплине које изворно припадају маркетингу. Као и све друго, и оне су подложне променама, прилагођавањима. У том смислу ја и даље учим. Маркетинг у основи значи оријентацију производње, односно производа и услуга ка потребама и захтевима купаца. Да би се то знало, неопходна су претходна маркетинг истраживања. Можете имати технички супериоран производ, али само један проблем – нико не жели такав проблем.
То говорим и мојим студентима – једино је промена стална. Радује ме кад видим своје бивше студенте да са успехом воде фирме.
8. Колико је потребно рада да се постане врхунски интелектуалац у 21. веку интелектуалац?
Данас је релативно ко је врхунски интелектуалац у 21. веку ? Ко би то могао да каже, на основу којих критерија – у земљи која је по корупцији на водећем месту у свету...врхунски интелектуалци се не чују, не могу да дођу до речи...
На твоје питање, колико је потребно рада.....цео живот, непрекидан рад, посвећеност послу..
9. Шта мислиш о Духу Крагујевца?
За мене, као рођеног Крагујевчанина, Пиварца - Крагујевац је био и остао мој вољени град, са пуно духа, некада, као и сада.
10. Који интелектуалци су последњих педесетак година уградили себе у наш зајднички Дух?
На срећу има их, они шире дух Крагујевца, на само у Србији, него и у свету - то би био заиста дугачак списак, заборавио бих неког, зато не бих издвајао појединце!
11. Који крај града највише волиш?
Наравно Пивару. Док нисам на очевом плацу направио кућу, становао сам у Ердоглији – то је део града у којем би могао, поред Пиваре, да живим.
12. Како Крагујевац описујеш твојим колегама који никад у њему нису били?
Као професор Универзитета у Крагујевцу, преносим им управо оно што пише у водичу Универзитета – престоница кнежевине Србије, прва судско-правна институција, Гимназија-прва средња школа у Србији, прво позориште у Србији, Лицеј-наjвиша образовна институција....
13. Шта мислиш о културној сцени у граду?
С обзиром на укупну економску ситуацију у друштву – задовољавајуће! Међутим, како се најчешће наводи, средства су критичан услов - људи који воде културу, требало би да имају у виду начин финансирања различитих пројеката, да се пројекти не финасирају само из буџета, да постоје и други начини долажеља до средстава, али то је посебно питање...
14. Шта је спорт у животу, и пратиш ли спортски живот града?
Спорт, или било која физичка активност, на професионалној или аматерској основи, усуђујем се да кажем, је услов изградње здраве личности, у сваком погледу. Волео сам атлетику, дуге пруге нарочито. Нисам имао неке запажене резултате, али сам волео да учествујем, да трчим...Крагујевац је накада, још у великој Југославији, био на врху, носио имиџ спортског града. Драго ми је, кад видим да се настоји да Крагујевац поврати некадашњи имиџ - разуме се не само у фудбалу. Ту су и атлетика, кошарка, рукомет, одбојка...
15. Шта су лепе жене нашег града?
На то твоје питање – иде и познат одговор – оне су украс града! Србија, и ја бих рекао, посебно Крагујевац, је познат по лепим женама...
16. Каква је природа око града,и колико је то стимуланс да се овде живи?
Већ сам рекао, за мене је Крагујевац са околином најлепши. Нажалост, генерално наш народ нема навику да у слободно време изађе ван града, да пешачи, да се бави неким спортом...Мислим да треба обновити, уложити у тај Жежељ, у ту Бешњају, да се од тога направи прави рај...Да умешам и политику, предност ће имати они, који се у свом програму залажу за обнављање Жежеља и Бешњаје!
17. Идеш ли на пијац,и шта волиш да једеш?
Не само да идем на пијац, него сам и прва искуства из економије стекао радећи на пијаци. Пијаца је преко пута Гимназије. Док сам ишао у Гимназију, преко лета сам радио на пијаци – продавао парадајс и паприке од Македонаца. Неко је сасвим тачно рекао, на пијаци се најбоље упознаје живот једног града, ту се преламају и виде све позитивне и негативне стране, ту се најбоље учи живот...
Посебно волим воће- и то све врсте воћа!
18. Шта мислиш да би требало да се у наш град пренесе из неког од светских градова у којима си држао предавања?
Нама само треба мало више организације! Поменуо сам Жежељ и Бешњају. Шта би, на пример, Швајцарци урадили? Кад сам поменуо Швајцарце, ракао сам више пута, поновићу и сада, препоручујем да се обавезно прочита књижица: Чујте Срби – чувајте се себе, од Арчибалда Рајса!
19. како замишљаш да ће град изгледати кроз 50 година?
Не сумњам да ће развој технике и технологије учинити своје, и када је реч о развоју града. Напредак, раст и развој града је неминовност. Мене брине нешто друго – колико ће тада Срба (заједно са другим нацијама) живети у Србији и Крагујевцу. Морамо много сви учинити, свако са свог становишта да се повећа наталитет српског народа. Нека ми не замере млади људи, али се не сме заборавити наша скорија прошлост. На пример, не сме се заборавити мировна конференција у Паризу 1918. године, на којој је Никола Пашић, вођа делегације Срба, говорио о Србији, њеним жртвама и страдањима. Милион и триста хиљада Срба положили су своје животе за победу (половина мушког становништва у најбољем добу). Тако високу цену коју је један народ платио у историји није забележено.
20. Шта си добио од крагујевачког Духа, а шта си му дао?
Добио сам много – кроз своје школовање - од основне школе, Гимназије, факултета, односно кроз целокупан систем мог образовања. Како је велики Анатол Франс рекао, а његове речи су мој мото: упознао сам различите начине живота и процењујем да је најбољи начин посветити се учењу, спокојно подржавајући улогу у животним преокретима и продужавати, спектаклом векова и империја краткотрајност наших дана.
Тога сам увек потпуно свестан, и зато се свакодневно трудим, да на свом послу, вратим свом граду - кроз максимално ангажовање и рад са студентима, како на основним, мастер и докторским студијама.
Razgovor vodio: Milan Purić
Preuzeto iz novina KRAGUJEVAČKE
|
