Polako. Odmah da se razumemo i ja volim sport. Bio sam čak i reprezentativac. Sport je deo zdravlja nacije, ali amaterski i rekreativni. Zato i sve čestitke za  zatvoreni  bazen, koji posećuje sve veći broj sugrađana. Vrhunski sport guraju mediji  i deo su biznisa i zabave. Pre neku sredu kad su istom danu gostovali Zvezda i Partizan, video sam policije kao nikad u životu i sve vreme sam razmišaljo kakve to veze ima sa sportom, u samoj suštini. Ja sam iz nekih drugih vremena, očigledno.

Imamo sada najbolje rezultate u kragujevačkom sportu u istoriji. Ugositli smo Makabi, jedno od najvećih svetskih preduzeća, pobedili šampiona u košarci, u fudbalu smo perspektivni za sve. Odbojka, rukomet, rvanje, ... Sve nam ide. Da li nam to treba? Naravno, uz  visoku cenu koju smo spremni  da platimo za tako jedan da nazovem poduhvat.  Većina igrača su  pravi profesionlaci sa svih strana i inostranstva, a ne deca nastala u kragujevačkom podmlatku. Nema tu više šale, zahtevi su suviše visoki da bi se danas neko bavio sportom. Hleba i igara, bilo uvek.

Sa druge strane, nemamo  kardiohirurgiju. Svi znamo koliko je to važno, pogotovo kad zatreba, naročito u zemlji u kojoj 56% populacije umire od kardiovaskularnih bolesti. Sve dok se dešava nekom drugom, nije strašno. „Kako to doktore, da me snađe?“ Reči  su koje srčani  bolesnici prvo upitaju doktora.. Dva vaskularna hirurga  iz Kliničkog centra  već završili specijalizaciju, još dvojica su na specijalizaciji. Zgrada i oprema su deo projekta EU o reformi tercijarnog sistema ZZ vrednog 300.000.000 eura gde Kragujevac  treba da dobije oko 25.000.000 eura.  Gradnja je trebalo da bude završena u aprilu 2013, još nije ni počela.  Da li će perspektivni mladi kardiohirurzi nastaviti svoje karijere u Beogradu ili van zemlje? Onaj ko vodi strategiju mora da brine o širim interesima društva („Gledajmo šire“, Dr Zoran Đinđić).

Samo sam hteo da nametnem teme za razmišljanje u ovojkampanji.Nikako još u ovoj kampanji da čujem konkretno jake teme, već samo filozofske poruke o istini ( o čemu, o kome) , da li znam zašto ( ne znam), pobednički (   svi smo  ), za uspešni Srbiju ( a ko nije ). Čak Različak zvuči simpatično, ma šta to značilo. Pitanje je samo kako će uspevati u bašti praziluka.

Moj mozak teško da shvati da je Miloš bio nepismen kada je napravio Prvu Gimnaziju i Teatar. I dan danas u ta zdanja ulazim sa ushićenjem. Vizija je čudo.  Možete da prepoznate republičke i lokalne lidere koji imaju viziju. Rešite rebus.