OSNOVAN CENTAR ZA BORBU PROTIV DROGA
ĐAČKI DŽEPARAC ZA MARIHUANU
Osim što je jeftina, droga je mladima na dohvat ruke, jer je mreža dilera i rasturača vrlo razgranata, pa mnogi ne odole da je ne probaju, kaže Zoran Bukelić iz udruženja građana koje je osnovano sa željom da edukuje decu i njihove roditelje
Obeležavanju Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe droga, 26. juna, pored institucija koje se bave problemima narkomanije, ove godine u Kragujevcu se priključilo i udruženje građana Centar protiv droga. U želji da poveća edukaciju i pošalje opomenu da je narkomanija društveni problem koji se tiče svih nas, ovo udruženje je, prošle subote, u tržnom centru „Plaza“, organizovalo manifestaciju namenjenu učenicima kragujevačkih škola.
Pored osnovaca i srednjoškolaca iz Kragujevca koji se bave plesom, roleraša, biciklista i grafitera, u programu su učestvovali i bajkeri iz Beograda Svilajnca, Paraćina i Kraljeva. Okupljanjem mladih koji svoje slobodno vreme koriste na kreativan način organizatori su želeli da motivišu što veći broj njihovih vršnjaka da se bave sportom, plesom muzikom, kako bi izbegli zamke upadanja u jedno od najvećih zala savremenog sveta.
Na ovaj način Centar protiv droga nastavlja aktivnosti na prevenciji narkomanije kojima se bavi od aprila ove godine, kada je osnovan. Ovo neprofitno udruženje građana nastalo je iz spontane želje nekolicine Kragujevčana svesnih izazova kojima je mlada generacija podložna.
Ideja je potekla od Zorana Bukelića koji je, tokom dvanaestogodišnjeg rada na mestu koordinatora za bezbednost Politehničke škole, bio u prilici da, iz prve ruke, sagleda dubinu problema. Centar, pored šest stalnih članova, ima oko 50 saradnika među kojima je najviše studenata medicine, koji, budući da udruženje građana nema ničiji finansijsku podršku, volonterski pomažu edukaciju učenika i roditelja.
Ciljna grupa - đaci
 Prema Bukelićevim rečima, ciljna grupa kojoj se udruženje obraća su đaci, jer se pokazalo da su upravo oni najizloženiji riziku da probaju drogu, odnosno naprave prvi korak ka jednom od najtežih oblika zavisnosti. Prema podacima kojima Centar raspolaže, u Srbiji ima oko 150.000 registrovanih narkomana, od kojih oko 2.500 živi na području Kragujevca. Naš sagovornik, međutim, kaže da su procene pokazuju da su nezvanične brojke duplo veće, jer veliki broj uživalaca opojnih sredstava još uvek nije ušao u zvanične statistike. Uz to, starosna granica u kojoj se poseže za opijatima pomera se u oba smera. Dok sa, jedne strane, drogu sve češće probaju osnovci, na drugoj se javljaju slučajevi prvog posezanja za narkoticima u kasnim dvadesetim, pa čak i u tridesetim godinama. Ono što najviše zabrinjava je velika dostupnost svih vrsta droge koja, zbog drastičnog pada cene, postaje pristupačna gotovo svakome.
Bukelić kaže da su droge dostupne čak i školarcima koji za dnevni džeparac mogu kupiti paketić marihuane koja predstavlja prvi korak ka ulasku u pakao zavisnosti.
- Ranije je droga bila jako skupa i samim tim nedostupna najvećem broju mladih. Danas, međutim, par drugara bez problema može da sakupi dovoljno novca za kupovinu narkotika. Koliko smo mi obavešteni, „ekstazi“ se prodaje za 700 do 1.000 dinara, ali je najgore što heroin može da se kupi za hiljadu i po do dve hiljade dinara. To je suma koju mnoga deca mogu da sakupe i zadovolje radoznalost probajući. Problem je što, mada svi misle da će se zaustaviti, bar polovina „probača” lakih droga vrlo brzo pređe na teže, a potom, bar 90 odsto, nastavi da se redovno drogira. Zato smatramo da je najvažnije stalno ponavljati koliko je bitno nikada i ni po koju cenu ne pasti u iskušenje da se proba bilo koja droga, pa čak i marihuana koju mnoge zemlje nastoje da legalizuju, kaže naš sagovornik.
Osim što je jeftina droga je danas mladim Kragujevčanima svuda na dohvat ruke, jer je mreža dilera i rasturača jako razgranata. Svaki mlad čovek koji izlazi u grad zna gde i od koga može da kupi drogu, jer prodavaca ima i u blizini škola, i u kafićima, diskotekama, parkovima, na trgovima i delovim naselja gde se mladi okupljaju. U situaciji kada ih iskušenje vreba na svakom koraku nije lako ne pokleknuti pred izazovima da se zadovolji radoznalost, dokaže hrabrost, odoli pomodarstvu, imitiraju muzičke i filmske zvezde koje zbog problema sa drogama uživaju veliku pažnju medija.
- Velika dostupnost i negativna propaganda čine da se prag sve lakše prelazi. To su i razlozi zbog kojih među probačima, a kasnije i uživaocima i zavisnicima, ima sve više devojaka koje su ranije ređe posezale za drogama. U takvoj klimi beležimo i da narkomanija prestaje da se vezuje za takozvane marginalne grupe i decu iz nefunkcionalnih porodica. Sada narkomana ima u svim socijalnim slojevima i u izuzetno stabilnim porodicama, pa čak i na selu. Ipak, smatramo da je uloga porodice presudna, jer ako roditelji zbog obaveza, brige oko egzistencije, ličnih problema zanemare dete ono mnogo lakše ulazi u svet narkomanija, smatra Bukelić.
Zbog toga je deo aktivnosti Centra usmeren edukaciji roditelja koje uče da budu „policajci” koji će stalno kontrolisati decu. Jer, iako se očevi i majke mnogih zavisnika i žale da nisu mogli da primete da im se dete drogira, tragovi uvek postoje. Treba pogledati šta dete ima u rancu, u ličnim stvarima, kakve poruke ima u telefonu, sa kim se druži, da li je promenilo navike, ponašanje, društvo, popustilo u školi….Čak i ako nema znakova ne sme se bezrezervno verovati da „naše dete ne bi nikada uradilo tako nešto”. Uvek treba biti oprezan i, što je vrlo važno, razgovarati sa detetom i nuditi mu zdrave i kreativne sadržaje kojima će ispuniti slobodno vreme.
- Znam da je mnogima skupo da plaćaju treninge, časove muzike, plesa, stranog jezika, ali je život mnogo skuplji, kaže naš sagovornik.
Život kao pakao
Centar protiv droga ima ambiciozne planove, ali zbog toga što nema finansijsku podršku mora da ograniči svoje aktivnosti. Za sada su uspeli da organizuju nekoliko literarnih i likovnih konkursa i jedan edukativni seminar za roditelje. Planiraju da u svoje redove uključe i učenike kragujevačkih škola koji bi, kao vršnjački edukatori, upozoravali svoje drugove na opasnosti koje ih vrebaju ako uđu u svet droga.
O tome koliko su ovakva upozorenja potrebna najbolje govore podaci prema kojima u svetu živi 25 miliona zavisnika i da godišnje oko 200.000 ljudi umire od korišćenja droge. Ovome treba dodati i činjenicu da je Srbija odavno od tranzitne rute krijumčarenja postala veliki proizvođač i potrošač narkotika svih vrsta droga. U poslednje dve decenije Srbiji je razvijena vrlo razgranata narkomanija, a jedan od njenih najvećih bosova, Darko Šarić, biznis i nekretnine posedovao je i u Kragujevcu.
Deo mafijaške poslovane strategije je osvajanja što većeg tržišta obaranjem cene i kvaliteta opojnih sredstava. Potencijalne žrtve su radoznali mladi ljudi sa dovoljno novca da se navuku da probaju. Ono što radoznalost, mladost, pomodarstvo, nesnalaženje u životu zanemaruje je da je nisku cenu prljave droge životom platilo nekoliko kragujevačkih narkomana, a da oni koji su još uvek živi svoju egzistenciju doživljavaju kao svakodnevni pakao.
Javorka STANOJEVIĆ
|
NOVE KRAGUJEVAČKE
NOVE „KRAGUJEVAČKE”
DŽEPARAC ZA MARIHUANU I MAJSTOR ZA KIĆENJE SVATOVA
Novi broj „Kragujevačkih” novina na naslovnoj strani donosi:
- PO RECEPTURI ORGANIZOVANOIG KRIMINALA – „Elektrošumadija” – dužnici – sud – advokati
- SRBIJA I STRANI POLITIČKI FAKTORI – Slaba država laka za „ljuljanje”
- Sudbina „Doma štampe” u Branka Radičevića – OSTA PUSTA KUĆA
- KRAGUJEVAC GODINE DRUGE – Međunarodna strip konferencija
Takođe, u novom broju gradskog nedeljnika „Kragujevačkih” možete pročitati i sledeće tekstove:
- Radnici „Autosaobraćaja” blokirali ulaz u grad – ZDRAVSTVENE KNJIŽICE PRE VOLANA
- PRIVREDI PRETI KOLAPS – Posledice sporog formiranja vlade
- Oslabljena protivgradna odbrana – OPET MANJAK RAKETA
|
TATJANA ANIČIĆ, MAJSTOR ZA KIĆENJE SVATOVA
MAŠTA JOJ JEDINA GRANICA
Posle godina rada najrazličitijih poslova u privatnim firmama, četrdesetjednogodišnja Kragujevčanka rešila da postane „svoj gazda” i počela da izrađuje cvetiće, ukrašava korpe, sita, šije deverske peškire i pravi još bezbroj sitnica koje su neophodne za svadbeno veselje
Ne biram posao, ali volim da izaberem ljude sa kojima radim. Ova rečenica je uvek bila deviza Tatjane Aničić, ali je tek početkom ove godine rešila da je se drži u potpunosti. Od marta ona radi samo sa nasmejanim, srećnim ljudima koji sa nadom gledaju u budućnost - sa mladencima.
Ova četrdesetjednogodišnja Kragujevčanka je, posle godina rada najrazličitijih poslova u privatnim firmama, rešila da postanje „svoj gazda” i počela da izrađuje cvetiće, bidermajere, ukrašava korpe, sita, šije deverske peškire i pravi još bezbroj sitnica koje su neophodne za lepo svadbeno veselje.
 Terasa stana, u kome živi zajedno sa suprugom Dejanom i njihovo dvoje dece, preko noći se pretvorila u malu radionicu. Okružena metrima tila, čipke, satena, cvetova i raznobojnih traka, Tatjana ili sedi za mašinom ili na malom radnom stolu pravi minuciozna umetnička dela za revere. - Posao nije jednostavan, zahteva mnogo preciznosti i kada se izrađuju cvetovi i kada se šije svila ili saten, ipak uživam u njemu. Nije mi teško. Ponekad se desi da sednem ujutru u deset, a ustanem tek kad svane naredni dan. Jedina granica koja postoji u ovom poslu je moja mašta. Na sreću, novih ideja mi ne nedostaje, priča Tanja.
Ni sama ne zna kako se dosetila da započne ovaj posao. Kaže da je uvek uživala u svadbenim veseljima, a zna da šije. Prve radove iz šale je fotografisala i postavila na svojoj fejsbuk stranici. Na desetine pohvala ohrabrilo je da krene u posao.
- Svekrva je na buvljaku imala dve tezge sa garderobom, ali smo, kada sam lani prestala da radim u jednoj privatnoj firmi, razmišljale šta bismo novo mogle da ubacimo u prodaju. Nekako sama od sebe mi se rodila ideja da to budu cvetići i razne potrepštine za svadbe. Početkom godine nabavila sam materijal, a u martu sam krenula sa poslom. Imala sam sreću da baš u to vreme počinje sezona svadbi, tako da su prve narudžbine stigle odmah, priča naša sagovornica.
Krenula je sa jednim panoom ukrasnih cvetića, danas joj ni pet nije dovoljno da izloži svoje minijaturne buketiće.
- Tezga na buvljaku mi više služi kao izložbeni prostor, mada ima ljudi koji nemaju vremena da se bave detaljima pa kupuju na licu mesta. Ipak, mnogo je više onih kojima se svidi kako radim, pa dolaze da se dogovorimo da im napravim ono što su zamislili. Svi mladenci žele da dan venčanja bude poseban, većina vodi računa o najsitnijim detaljima, a ja uživam kada im tu ispunim želju, priča Tatjana.
Većina mušterija do ove talentovane Kragujevčanke ipak dolazi preko interneta. Na njenom fejsbuk profilu nalazi se na stotine fotografija njenih radova. Od marta do sada na mnogim svadbenim veseljma svatovi su kićeni njenim malenim cvetnim aranžmanima, mnoge mlade prošle su kroz kapiju ukrašenu vencem koji je Tatjana kreirala dan uoči srećnog događaja i do crkve se odvezle automobilom koji je krasilo njeno umetničko delo od čipke i tila. Zahvaljujući interentu, za kratko vreme, pročula se i u Topoli, Aranđelovcu, Čačku, Kraljevu, Kosovskoj Mitrovici. Njeni radovi stigli su i u Kanadu.
- Devojka koja živi godinama u Kanadi pronašla me preko interneta. Svideli su joj se moji radovi pa je pitala mogu li da joj napravim kompletnu opremu za svadbu. Naravno da sam bila oduševljena. Iz večeri u veče smo se dogovarale preko skajpa. Sve je funkcionilsao tako što ja nešto uradim, a onda joj preko skajpa, pokažem. Kuma joj je Kragujevčanka, pa je pred svadbu došla i čitavu porudžbinu spakovale smo u kofer. Malo sam se pribojavala da li će se snaći i uspeti da lepo pričvrste navlake za korpe u kojima se drže cvetići za svatove, ali je sve dobro prošlo, priča Tatjana.
Pored interneta, desna ruka u poslu joj je i brza pošta, jer na taj način isporučuje robu mladencima u drugim gradovima. Ima, doduše, i još četiri ruke za pomoć - svekrvu i snaju koje su tu da uskoče kada ima nekoliko svadbi u istom terminu i čitav posao treba završiti na vreme kako se mladenci ne bi sekirali uoči najlepšeg dana.
- Volim da radim sa ljudima koji su vedri i veseli, a gde ima srećnijih od mladenaca! Kad su oni srećni i zadovoljni i ja sam zadovoljna. Mlada i mladoženja često mi postaju prijatelji na fejsbuku, pa posle svadbe obavezno pogledam fotografije kako bih videla šta sam uradila. Svatovi mi dođu kao publika, po njihovim komentarima znam da li sam dobro uradila posao, kroz smeh komentariše naša sagovornica.
Tatjana ne samo da uživa u onome što radi i sreći svojih mušterija već kaže od svog posla ima i lep prihod, čak i veći nego što se nadala. Svesna je, doduše, da će kada dođe zima imati manje posla, ali ne smeta joj. Svoj je gazda i to je najvažnije.
|
- ĐAČKI DŽEPARAC ZA MARIHUANU- Osnovan Centar za borbu protiv droga
- Deset godina KUD „Lepenica” – PLETU KOLO I U OSMOJ DECENIJI
- MAŠTA JOJ JE JEDINA GRANICA – Tatjana Aničić, majstor za kićenje svatova
- Sedamdeset godina fudbalskog kluba u Desimirovcu – ŠKOLA, CRKVA, ZADRUGA – PA „SLOGA”
- DULE PACOV – Novi „Bluz leve obale” Jovana Gligorijevića
- Traje modernizacija „Čika Dače” – NOVE PROSTORIJE 15. SEPTEMBRA
- OPROŠTAJ OD LEGENDI– Futsal KMF Ekonomac
- Američki fudbal - Mocart Divlji veprovi – Kraljevske krune 56:0 – FINALE OBEZBEĐENO
- KORAK NAPRED ZA KRAGUJEVAČKI FUDBAL
|
