Srecko Aleksic
Ima tome solidnih 15 godina kako sam se zabavljao (p)osmatrajući NOĆNI ŽIVOT KRAGUJEVCA okom običnog posetioca sa stranica tadašnjih (i do sada jedinih ozbiljnih) gradskih dnevnih novina, na stranu partijsko poslušništvo.
Nije toliko dug period proleteo, ali, siguran sam, jeste popriličan onima koji su tek odnedavno, ili u međuvremenu, otpočeli sopstvene karijere sakupljača uspomena na otprilike istim lokacijama. Stoga bih rado obnovio stare i aktivirao nove ćelije u memorijskim jedinicama koje se već odavno u meni kotiraju kao "STARA DOBRA VREMENA". Ako je bilo odveć savršenih kandidata za ovo oglašavanje, nekako u meni nije postojala dilema šta je to što bih voleo da me nanovo istim žarom zagolica:
"BIG"
Ukoliko postoji "kafana" koja o(d)slikava urbani milje ovog grada i mentalitet ljudi u njemu (a da radi duže od ponoći), onda je to picerija "BIG". Smeštena u prvoj gradskoj zoni (bliže centru je jedino spomenik "Štafeti Mladosti"), na dohvatu je ljubiteljima dobre zabave, domaće atmosfere (uvek me je zanimalo kako to izgleda "strana" atmosfera) i muzike pogodne za uvo. Naravno za uvo nenačeto ritam glodalicom dudamdudamdududam koju neiventivni zovu mašinom.
Izuzimajući nedelju, svakodnevno možete čuti svirku, u pravom značenju te reči, dakle ljudi Sviraju (veliko "S"). Naravno, bilo je, kao i u svakom poslu, diletanata, ali oni su, zahvalnošću gazdinom, produžili da unesrećuju goste neke druge kafane ili glume u eNvergreen šlageru "Igrali su samo jedno leto". Subotom i petkom na programu su fino složeni kompleti od nespojivih "Stani, stani, Ibar vodo" do "Wish you were here" i verovatno najbolji lokalni muški vokal starih pesama (bude tu i gradskih), naravno, pod uslovom da zateknete Tasu onda kad je raspoložen, u protivnom "mrka kapa" i "odrađivanje tezge". Četvrtkom su projahali mnogi, i već po tome jasno je da kako su brzo dojezdili tako su (i još brže) odjezdili.
Sreda i utorak rezervisani su za najšukar (četvrta palatalizacija za dobro = jednačenje suglasnika po važnosti), bratski tandem u čaršiji, pa, ako Tasa spaja nespojivo onda ovi pevaju nenapisano. Uostalom, ovo su jedini termini kada možete čuti legendarne "Prođe ovaj dan", "Autobus za raj", "Moj beli labude"... U jednom dahu! Tako je to organizovano u "PILIĆI" sistemu, a ako vam se baš zalomi da nešto i ne znaju, improvizacija ne gine, uostalom koji bi to "ljuti tezgaroši" bili da "Svaku pesmu bar za strofu ne skrate", i ne zaboravite da se oni nose (ma nek' se samo nose!) sa sportskim sredama i za sada ubedljivo dobijaju.
Ponedeljkom o zabavi brinu (a vas oslobađaju te brige) sitna dečica, i to je pravi specijalitet kuće: "GOSTI PEVAJU!" Pa posle neka kažu kako u životu nisu imali svojih bar 5 minuta.
Cene su uobičajene ("Halo Bing!"), a uz malo sreće (zvane inflacija) mogu i niže da postanu. Tajne nema: sprijateljite se sa gazdama (neverovatno, ali i to je moguće u ovom gradu-dvojica gazda bez svađe), pijete na recku, a plaćanje-po preobraženju ili vojniku.
Kako i batina ima dva kraja, tako i ovo (do sada) sjajno ima otežavajuću okolnost: menjaju konobarice češće nego kočijaš gaće, pa se kod jedne ureckaš, kod druge razdužiš, i obe zaboraviš (a bude tu i lepih, ili bar lepših od kantinjerke V.P. 1098/30H 61220 Škofja Loka). Sic!
Iz "BIG"-a niko neće da vas istera, čak i ako prekoračite opštinski radni limit, niko od zaposlenih, naravno. Za žene ne garantuju, ali to je već stvar vaspitanja i prethodnog izbora. I žena, definitivno. Uostalom, prilikom ženidbene registracije, nikoga niste pitali za savet, pa ni reklamaciju ne primajte. Zato, ako vam se "otvori dizna", a isprazni krevet, nemojte da vas šokira ceduljica sa porukom na jastuku: "Sinoć si doš'o jutros; ako i noćas dođeš sutra, nemoj ni da dolaziš kući".
P.S. Još uvek niste bili u "BIG"-u? Ne brinite, ovo je tek 4080 radni dan.
15.10.1998.g.
Da, uopšte ne brinite, čak ni sada, kada je idiotskom imaginacijom preimenovan u "Evergreen" i ofarban u ovo očajno PLAVO.
26.08.2002.g.
Štošta se toga promenilo u međuvremenu, čak je i gazda uspeo kafanu da ruinira, rashoduje, uvali Kinezima u vidu robne kuće, rentira banci sa najvećom provizijom (da pričam o bankama obavezno bih vas posavetovao da se ne zalećete u bezobraznu PIREUS, ma koliko svi imali razumevanja za posrtanja Grčke ekonomije), onda nanovo restaurira, klimatizuje, na crno rentira ortacima za redovno subotnje matine organizovanje peder bala (ne budite bezobrazni, žene su samoinicijativno retko svraćale na prepodnevnu pijanku... Iskreno, da li biste voleli da vaša sestra/cura/devojka/žena bilo kada, a posebno pre podne šljema?), postane deda i "BIG" podigne na sprat... Sve to, uvalivši mu pritom i visokokotirani atribut VILA (e, ako vam je ovog puta na um pala ona nabodna poljoprivredna alatka, onda zaista čitate pogrešan tekst i uveliko ćete olakšati sebi ako razonodu potražite na adekvatnom drugom mestu kao i neke aplikativnije i tome primerenije sadržaje)!
Da se ne lažemo, lepo je unutra, prošireno, arhaično, prirodno, vrlo pitomo, sve puca od kvalitetnog drveta (i bukvalno), separirano (nije isključivo za Slovence)... I, nešto mi fali! Mistika? Nije baš da ne znam šta.
Nedostaje mi ona draž obične Ljubine i Emine kuhinje, nedostaju mi svi oni ljudi koji su "BIG" činili posebnim, svi oni koji bi umeli da me maltretiraju žicama, svi oni koji bi se u sebi drali, žagorili, pevali, bacali pref, smejali se, oni koji bi ostajali do sutra, ujedali konobare iz zasede (Drži ga, KUME, ne puštaj ga, naš je!), svi oni koji su tačno znali koliko su ostajali dužni, iako nikada nisu znali koliko su popili, svi oni koji su tu svraćali kada se okončaju poslednje tezge u ostalim kafanama, nedostaje mi bašta, terasa, da me ne uplaši gazdino: "Poslednja tura" i da bar još jednom unutra čujem "El Dumo", makar se i sam na silu drao kao magarac, nedostaje mi da se još sa vrata uoči razlika, kao ono kad smo znali ko odlazi u "Balkan", a ko u "Moskvu" i "Staru Srbiju" ili "Paligorić", nedostaju mi: Gaja, Caja, Paja, Jefta, Fića, Šuki, Ivan, Lesa, Tasa, Skvoš, a posebno oni koji tu nikada više neće da svrate: Vasa, Žile, Kiki, Sonja, Đele...
Valjda to jasno kazuje da je vreme da neki drugi sabiraju svoje uspomene pod istim krovom, jer kafana je lepa onoliko kakvom je sami načinite!
|
